Пума (Кугвар) (Puma concolor puma)

Пума (лат. Puma concolor), позната и као кугвар, је врста велике мачке која се налази у западној Америци од јужне Канаде до југоисточне Аргентине. То је једна од најширих распрострањених мачака у свету, а носи неколико назива у различитим културама – „пума“, „кугвар“, „коњска мачка“ или „америчка леопард“. Ова врста је адаптивна, способна да живи у разноврсним стаништима – од планинских шума до савана и пустиња. Пума је моногамна, самотна животиња са јаком територијалном природом, а њена главна храна чине дивље краве, овце, лисице, глинице и друге мање животиње. Несвећене су њене физичке особине: силна телесна маса, дуге задње ноге, гладак космати врат и дуга опашка која помаже у балансирању. Уз своју ефикасност у лову и ретку појаву у људским насељима, пума је важан екосистемски индикатор и симбол природне снаге у западној Америци.

Назив „пума“ потиче из старог перузског језика, где је „pumā“ значило „мачка“ или „биља која има змијасту опашку“. Ово име је преведено у испанску и португалску литературну корист, а затим у европске језике, укључујући српски. Старо-перузки термин је имао широки смисао – не само за врсту Puma concolor, већ и за неке друге врсте мачака, као што је јагуар. Иако је „пума“ данас углавном синоним за Puma concolor, у историјском контексту је била примењена и на друге мачке, што је довело до конфузије код европских истраживача у 16. и 17. веку.

Име „кугвар“ долази из језика индијанских племена, посебно из народа арауканаца у Чилеу, где је „kuguar“ значило „бели ловач“ или „ловач који се крије у каменитим местима“. Ово име је преведено у испански језик као „cóndor“, што је потом утицало на назве у других језицима. У централној и југоисточној Америци, пума је била позната под различитим имена – „gato montés“ (шумска мачка), „leopardito americano“ (амерички леопард), или „puma de las sierras“ (планинска пума).

У српском језику, „пума“ је превод са латинског Puma, а „кугвар“ је директна транслитерација испанске верзије „cóndor“, која је касније модификована. Многи научници сматрају да је „кугвар“ био употребљен у старим текстовима за описивање врсте која је била слична јагуару, али није била јагуар. Данас, „пума“ је доминантни назив у српској научној и популарној литератури, док је „кугвар“ често употребљен у културним и туристичким контекстима. Важно је напоменути да нема никакве генетске везе између пуме и афричке пуме (Panthera leo) – која је друга врста, а чије име је такође „пума“ у неким језицима, што је допринело забунама.

Такође, у 19. веку, кад су европски експедиције прошли кроз Јужну Америку, неки биолози су покушавали да доделимо нове називе, као што је „чилијска мачка“ или „америчка мачка“, али се ови називи нису распространили. На крају, Puma concolor је добила своје садашње научно име, где је Puma указује на род, а concolor („једнобојна“) описује њену једноличну боју, која се може разликовати од светле до тамно кафеаве, али без типичних трбуса или петна као код јагуара или леопарда.

Пума (Пума концолор) је висока, стројна и силна мачка која достигне дужину од 1,5 до 2,4 метра, укључујући опашку која чини око трећине укупне дужине. Мушкарци су значајно већи од женки – просечна тежина мушкараца варира од 50 до 75 килограма, док женке теже од 35 до 55 килограма. Тело је дугачко, мускулно, са дугим задњим ногама које им дају изванредну способност скокова – могу скочити преко 5,5 метара у дужину и 3 метра у висину, што је екстремно важно за лов и преодавање трудних терена.

Кожа пуме је гладка, са косматим влакнима која су кратка, густа и равна, а боја се креће од светле кафеаве до тзв. „крем-боје“ или „сиво-кафеаве“ са белом исподом. Ово је један од најзначајнијих адаптивних карактеристика – боја је идеална за маскирање у шумама, каменитим теренама и планинским областима. Забележено је да се боја може мењати у зависности од региона – у северним областима, пуме су чешће светлее, док су у јужним деловима, посебно у горњим пределима Анда, тамије и теже.

Глава је малена у односу на тело, са широким, кружним лицем, великом, дубоко постављеном очима које имају добру ноћну видљивост. Очи су обично зеленкасте, златне или кафене, а зренице су вертикалне, као код свих мачака. Ушите су високе, округле и често са тачкама на врху, што им помаже у детекцији звука. Нос је масиван, са великим ноздрвама које им дају високу осетљивост на мирисе – неопходну за откривање хране, територијалних ознака и парова.

Опашка је једна од најзабележенијих особина пуме – дуга, густи, са тачкама на врху и беле или светле боје унутра. Она има функцију баланса, посебно када скочи или прелази преко тесних платоа. Бројне студије показују да опашка игра кључну улогу у брзом усмеравању тела током скокова, што је критично за лов на брзе животиње.

Пуме имају четири прстена на предњим ногама и три на задњим – сваки прстен је опремљен оштрим, повлачивим ноктима који им помажу у хвату, клизању и савладавању терена. Нокти су већи од оних код јагуара, али нису толико повлачиви – то им омогућава да се кретају тихо и невидљиво, али и да се држе на наклоненим површинама.

Анатомски, пума има високу густина мускулне масе, са снажним раменим и крчевим мускулама који им омогућавају да подижу животиње тежине до 100 килограма. Сердце је велико у односу на тело, а плућа су развијена, што им омогућава дуготрајну физичку активност. Додатно, пума има развијену систем сензорне осетљивости – не само визуелну и слухову, већ и миришну, што је кључно за њену ловну стратегију.

Свака од ових физичких карактеристика је резултат еволуције која је била усмерена на максималну ефикасност у лову, премашићу и адаптацији на различите климатске услове. Тако, пума је једна од најбоље адаптирана мачака у историји савремене фауне.

Puma concolor је врста из рода Puma, која је дефинисана као једина врста у том роду, мада су неки научници предложили да се у његову групу укључе и друге мачке, као што је јагуар, али то није прихваћено у молекуларној филогенији. Пума је уклучена у семејство Felidae, које обухвата све мачке, од мањих врста као што је котка до великих мачака као што је леопард.

На нивоу класификације, пума је додељена у следећу категорију:

• Царство: Animalia
• Филум: Chordata
• Ред: Carnivora
• Семејство: Felidae
• Род: Puma
• Врста: Puma concolor

Пума је једна од најстаријих мачака у Америци – њена филогенетска линија се прати од мртвих мачака из плиоценског доба, пре око 2,5 милиона година. Генетски анализи показују да је Puma concolor био веома близак родоначелнику који је живео у Северној Америци, а чији потомци су се развили у јужну Америку у време када је постојала брза мост између два континента (Бразилски мост).

Ова врста има високу генетску варијабилност, што је кључно за њену адаптацију. Приметно је да пуме из различитих региона имају разлике у генетском материјалу – на пример, пуме из Централне Америке имају другачије алелне маркере него пуме из Анда или Северне Америке. Ово је узроковало развој подврста, мада се најновије генетске студије споразумевају да је сва врста Puma concolor једна јединствена генетска врста, без значајних физичких или генетских разлика које би оправдале подврсте.

У односу на друге мачке, пума има већи капацитет за дисање – њен дијаметар плућа је већи од оног код јагуара, што је узрокован потребом за високом енергијом у високим надморским висинама. Такође, пума има више миришних рецептора у ноздрвама него јагуар или леопард, што је веома корисно у открићу хране у тешким теренима.

Пума је умерено сексуално диморфна – мушкарци су већи и снажнији од женки, али не у таквом степену као код леопарда или јагуара. Ово је узроковано њеном врстом лова – она не мора да се бори са другим мачкама за територију, већ више зависи од брзине, скокова и маскирања.

Друга важна биолошка особина је њена дужина живота – у природи, пума живи од 10 до 15 година, а у затвореним условима (зоолошким вртима) могуће је да живи до 20 година. Ово је у односу са њеном физичком активношћу, менталном стабилношћу и способношћу да се избегавају болести.

Метаболизам пуме је висок, али се адаптира у зависности од доступности хране. У периодима недостатка хране, пума може да се ограничи у активности и снижи метаболизам, што је кључно за преживљавање у сувим регионима.

Пума је такође веома јака у односу на друге мачке – има снажније зубе, снажније кости и већи капацитет за трајну физичку активност. У поређењу са јагуаром, пума има мању снагу у зубима, али већу брзину и већи капацитет за скокове. Упоредно са леопардом, пума има већу дужину, али мању масу – што је кључно за кретање кроз планине и шуме.

Пума (Puma concolor) је једна од најширих распрострањених врста мачака у свету, а њена географска распрострањеност обухвата већи део западне Америке – од јужне Канаде до југоисточне Аргентине. Наредиће се да је најширије распрострањена врста мачака у Америци, али и у свету после човека.

У Северној Америци, пума је присутна у северним деловима Канаде (особено у провинцијама Алберта, Британска Колумбија и Саскачеван), у САД-у у многим државама – од Монтане, Вјоринга, Колорада, Њу Мексико, Калифорније, Арканзаса, Тексаса до јужних делова Ајове и Илиноиса. У последњих декада, пуме су се враћале у регионе где су биле избити, као што је Нова Јорк, Њујорк, а чак и неке области северне Југославије.

У Централној Америци, пума је присутна у Мексику, Гватемали, Белизе, Хондурасу, Никарагви, Коста Рици и Панами. У Мексику је једна од најбрже растућих врста, са популацијама у горњим деловима Анда, у планинским областима и у савани.

У Јужној Америци, пума је присутна у Анда, у државама као што су Колумбија, Еквадор, Перу, Боливија, Чиле и Аргентина. Највеће популације су у Анда, у планинским областима, али и у саванама и шумама. У Аргентини, пуме су се појавиле у регионима као што су Неукен, Мендоса, Ла Пампа и Сантандер.

Иако је пума веома широко распрострањена, њена присутност је неједнака. У неким областима, као што су планине Анда, је висока густина пуме, док у другим, као што су градови или земљиште које је уништено, је врло мала.

Неколико фактора утиче на географску распрострањеност: клима, доступност хране, присуство људи и друге мачке. Пуме се избегавају у регионима са високом густином људи, али могу да живе и у близини насеља, посебно у планинским или шумским областима.

Географска промена је била значајна у последњих 100 година – у 18. и 19. веку, пуме су биле избити у многим деловима Северне Америке због лова, како би се заштитила стока, али у последњих 30 година, због промена у законима, шумске заштите и повратка природе, пуме су се вратиле у неке области.

Најновије студије показују да пуме имају високу способност за миграцију – неке особине су путовале више од 1000 километара, што је показало њихову адаптивност. На пример, пума по имену „P-22“ је прешао Лос Анђелес и живео у Грифит Парку, што је доказао њихову способност да се адаптирају на урбане средине.

Пума је такође присутна у неким островима – на пример, у острову Кајман, мада је то изузетак и вероватно резултат човекове интервенције.

Пума (Puma concolor) је врста која се може присутити у веома разноврсним стаништима, што је један од највећих фактора њене успеха у еколошком систему. Она је адаптивна и способна да живи у шумама, планинама, пустињама, саванама, мочварним областима и чак и у близини градова, ако постоји довољно природног простора.

Најчешће, пуме живе у горским и планинским шумама – у северној Америци, у планинама Каскаде, Сиера Невада, Скалистим планинама и у Анда. Овде имају приступ дивљим кравама, овцама, лисицама и другим живањима. Шуме овог типа нуде добро маскирање, брзину и сигурност.

У пустињама, као што су Сахара у Мексику (Чапаррал), Пинон и Сонора, пуме су присутне у специјализованим врстама. У овим областима, они користе камените терене, скале и дрвета за маскирање, а храну добијају из птица, миша, глинице и друге малих животиња. Пуме у пустињама имају већу толеранцију на температуре и недостатак воде.

У саванама и травним равницама, као што су саване у Бразилу, Аргентини и Мексику, пуме живе у близини река, врата и високих кривих дрвета. Овде им је храна често дивља крава, овце, антилопе и птице.

У древним и савременим шумама, као што су топле шуме у Централној Америци или хумидне шуме у Јужној Америци, пуме имају већи број врста хране и могу да се крију у густим гранама.

Пуме су такође присутне у гробовима и каменитим областима, где користе пукотине, падине и скале за лов и скривање. У андским областима, пуме живе на висинама до 4500 метара, што је већи од свих других мачака.

У урбаним и полурурбаним срединама, пуме су се појавиле у последњих декада, посебно у Северној Америци. На пример, у Лос Анђелесу, пума „P-22“ је живео у Грифит Парку, уз кретање кроз мостове и аутопутове. Ово је показало да пуме могу да се адаптирају на човекове структуре, ако постоји довољно природног простора.

Неке областима су непригодне за пуме – на пример, високи мочварни терени, густе тропске шуме и високе планине са ледом. У овим областима, пуме имају проблеме са кретањем, ловом и препрекама.

Станишта пуме су у сталном променама – због измене климе, промене коришћења земљишта и урбане експанзије, пуме су принуђене да се пресељају. Међутим, њихова адаптивност је висока, што је кључно за њихово преживљавање.

Пума (Puma concolor) је врста која је углавном самотна и територијална, а њено друштвено понашање је веома ограничено. У природи, пуме живе појединачно, са једном или више особа које се не додирују уколико нису у фази размножавања. Територија једне пуме може да износи од 10 до 300 квадратних километара, у зависности од густине хране, висине и врсте станишта.

Мушкарци имају веће територије од женки – често се преклапају са територијама више женки, али не и са другим мушкарцима. Женке имају мање територије, али их често деле са својим младунцима.

Пуме комуницирају кроз мирисе, звуке и телесне знаци. Главни начин комуникације је миришна ознака – пуме остављају миришне ознаке на дрветима, камењу и земљи помоћу уреје и фекалија. Ово им помаже у одређивању граница, одређивању присуства других пуме и у привлачењу партнера.

Звуци које пуме производе укључују ропање, пијуће, кричљиве звуке и глуме. Најчешће се користе у фази размножавања или када су у опасности. Пуме такође могу да се "појаве" у високим, честим звуковима који се чују у ноћи, што је веома важно за комуникацију у шумама.

Пуме су ноћни ловачи, али могу бити активни и у дану, посебно у раној јутру или касно увече. Они имају високу осетљивост на светлост, звук и мирис, што им омогућава да лове без да буде примећени.

Када се сретну две пуме, понашање је обично примирење или побег – не дошло је до физичких сукоба, јер су већином избегавају. Само у случају конкуренције за територију или храну, могу доћи до борби, али су ретке.

Пуме имају високу способност за учење и адаптацију – они се уче од искуства, ако су узели храну или су се срели са човеком, могу да промене своје навике. На пример, пуме у Лос Анђелесу су се научиле да кретају кроз мостове и да избегавају градове.

Пуме су веома внимачке и пажљиве – никад не узимају ризик, али су спремни да узму акцију када је потребно. Ово је кључно за њихову надмоћ у лову.

У зимским периодима, пуме могу да се смање у активности, али не узимају сну. Неке пуме у високим областима могу да се крију у пукотинама или под дрветима, али не узимају длаку.

У сваком случају, пума је животиња која има високу самостоялост и интелигенцију, а њено друштвено понашање је углавном оријентисано на преживљавање, лов и размножавање.

Размножавање пуме (Puma concolor) је процес који се одвија у већини године, али је најчешће у зимским месецима – од октобра до марта, у зависности од региона. Пуме нису строго сезонске, али су више активне у зимским месецима, када је храна доступнија.

Женке имају циклус од 23 до 30 дана, а за време овог периода могу бити готове за парење. Када је готова, женка привлачи мушкарца кроз миришне ознаке и звуке. Мушкарци се могу борити за женку, али се борбе ретко завршавају физичким сукобима.

Парење траје од неколико минута до неколико сати, а често се понавља у току неколико дана. После парања, женка остаје сама.

Гестација траје око 90 до 96 дана – што је у средини између других мачака. Пуме могу родити 1 до 6 младунца, а најчешће 2 или 3. Младунци су рођени са затвореним очима и са кратким косматим влакнима.

Када се роде, младунци су врло мали – тежина им је од 400 до 600 грама, а дужина око 25–30 сантиметара. Очи се отварају око 10–14 дана после рођења, а након 3–4 недеље почну да се крећу.

Младунци се храни млечним млеком женке, које је богато протеином и витаминима. У току првих 6 недеља, женка је врло пажљива – често их крије у пукотинама, под дрветима или у тунелима.

Око 8–10 недеља, младунци почињу да се хранију месом – женка им носи малим животињама, као што су птице, миши или младе глинице. Ово је кључно за развој њихових зуба, мускулне масе и ловних навика.

Примерно у 6 месеци, младунци почињу да се уче лову – женка им показује како да се крију, прате жртву и скоче. У 9–10 месеци, они су већ довољно снажни да лове сами.

Женка оставља младунце у 12–18 месеци, али они често остају у близини до 2 године. Мушкарци се често удаљавају раније, док женке могу да остају са мајком дуже.

Младунци се почињу учинити сексуално зрелима у 2–3 године. У том периоду, мушкарци почињу да траже територију, а женке почињу да траже партнера.

У животном циклусу, пума има просечну дужину живота од 10 до 15 година у природи, а у затвореним условима може доћи до 20 година. Ово је у зависности од хране, болести, лова и човекове активности.

Сваки животни циклус је кључан за одржавање биолошке разноликости и стабилности екосистема.

Пума (Puma concolor) је врло ефикасни ловач, који је способан да лови животиње које су веће од себе. Она је хиљадић, али не узима све животиње – њена храна је разноврсна и зависи од региона, сезона и доступности.

Основна храна пуме укључује:

• Дивље краве (например, кроте, овце, глинице)
• Лисице
• Птице
• Миши
• Глинице
• Конји
• Мање дивље краве

Пуме често лове један пут у седмицу, али у периодима недостатка хране могу да лове чешће. Када ухвати жртву, пума је углавном убија у грудима или врату – користи своје зубе и нокте да се држи, а затим убија брзим притиском на врат.

Пума је врло стратегична у лову: користи маскирање, крије се у густим дрветима, каменитим теренима или пукотинама. Онда чека, са снажним мускулама, да жртва прође. Када је приближена, скочи – обично са врха, што је њен главни метод.

Пуме могу да лове и у дневним часовима, али су више активне у ноћи, ујутро и касно увече.

Када ухвати храну, пума је често сакрива у дрветима, под камењем или у пукотинама, да би се заштитила од других мачака, вукова или човека. Ово је важно због тога што је храна вредна и треба је заштитити.

Пуме могу да сачекају и два дана да се хране, ако је жртва велика. У току тог времена, користе малим количинама хране, али не губе месо.

Када је храна недоступна, пуме могу да се пресељају у друге области, али само ако имају довољно енергије.

Пуме су такође пријатеље за човека – ако имају довољно хране, не лове стоку. Али у случајевима када имају недостатак хране, могу да лове овце, краве или пиле, што води до конфликта са људима.

Пума је веома консервативна у исхрани – не узима све што је доступно, већ изборно. Ово је кључно за њено преживљавање и за одржавање екосистема.

Пума (Puma concolor) има разнолике економске и практичне значаје за људе, мада су они углавном непосредни и контроверзни. У прошлости, пуме су биле ловац за кожу, зубе и кости, што је довело до њиховог масовног убијања. У 19. веку, коже пуме су биле вредне у моди – коришћене су за капе, одећу, а кости су коришћене у медицинским приручницама.

Данас, пуме имају еколошки значај – као врховни ловач, контролишу популације дивљих животиња, што је кључно за одржавање баланса у екосистемима. Без пуме, број дивљих крава, глинице и других животиња може да порасте, што води до прекомерног пасења, разорења шума и загађења земљишта.

Пуме су такође туристички атракције – у државама као што су САД, Мексико, Чиле и Аргентина, пуме су привлачење за фотографе, екологе и туристе. У Грифит Парку у Лос Анђелесу, пума „P-22“ је постао симбол природе у граду, а њен живот је привукао милионе људи.

Пуме имају и научни значај – они су предмет студија у биологији, екологији, генетици и еволуцији. Истраживања о пуми помажу у разумевању адаптације, миграције и еволуције мачака.

У медицини, пуме су коришћене у експериментима – њихове кости, мишићи и органи су изучавани за развој лекова и терапија.

У култури, пуме су симбол силе, мудрост и независности – користе се у филмовима, серијама, сликама и музичким песмама.

У селу, пуме могу да буде проблем – ако лове стоку, што води до економских губитака за фармере. У таквим случајевима, пуме су често ловене или убијене, што је контроверзно.

Укупно, пуме имају високу економску вредност, али је она непосредна и контроверзна – мора се уравнотежити са заштитом природе.

Пума (Puma concolor) је врста која је важна за екологију, али је угрожена због човекове активности. У свим регионима, пуме су угрожене због губитка станишта, лова, конфликта са људима и промене климе.

Главни угрози:

• Губитак станишта – шуме се сечу, земљиште се користи за сеље, градове и пашњаке.
• Лов – пуме су ловене ради коже, зуба, кости и за заштиту стоке.
• Конфликт са људима – када пуме лове стоку, често су убијене.
• Саобраћајне несреће – пуме се убијају на путевима, посебно када прелазе мостове.
• Промена климе – измене температуре и кише могу да утичу на доступност хране.

За заштиту пуме, постоје мере:

• Заштита станишта – стварање националних паркова, резервата и зоне за заштиту.
• Закони против лова – у многим државама, лов на пуме је забрањен или ограничен.
• Екологија и образовање – информација о пуми, њеној улоги и значају.
• Миграциони мостови – конструкција мостова и тунела за пуме да прелазе преко путева.
• Програми за брзину и адаптацију – мониторинг, држање, праћење.

У САД, пуме су заштићене у многим државама – као што су Калифорнија, Колорадо и Монтана. У Мексику, Чилеу и Аргентини, постоје програми за заштиту.

Пума је укључена у Международну службу за заштиту природе (IUCN) као врста са низаком опасношћу – али у неким регионима је угрожена.

За заштиту пуме, важно је да се раде на еколошкој баланси, сарадњи са заједницама и подршци научним истраживањима.

Пума (Puma concolor) има комплексан однос са људима – од симбола природе до потенцијалне опасности. У већини случајева, пуме су страховите од људи и избегавају насеља. Али у неким ситуацијама, могу да се појаве у близини градова, што води до конфликта.

Потенцијална опасност је мала, али постоји. Пуме никад не нападају човека намерно, али могу да се понашају агресивно ако се почувствую угроженим, када имају младунце или када се чувствују у ризику.

Најчешћи случајеви напада су у шумама, парковима и планинама, посебно када људи улазе у станиште пуме. Пуме могу да нападну ако се појаве у близини деце или малих животиња.

Но, сваки напад је изузетак – у последњих 100 година, у Северној Америци је било мање од 20 познатих напада на човека, а већина је била несмртна.

Када се сретне пума, важна је свест и понашање:

• Не бежати – то може изазвати лов.
• Држати се право, погледати у очи, говорити гласно.
• Подигнути рукама, плашити се.
• Не бити мали – пуме не нападају малих људи.

Пуме су веома пажљиве и умне – они се уче од искустава и могу да се приспособе.

У градовима, пуме могу да живе у парковима, али треба да се заштите.

Укупно, однос са људима је сложан, али се може уравнотежити кроз образовање, заштиту и узимање мера.

Пума (Puma concolor) има дубок културни и историјски значај у многим америчким културама. У древним цивилизацијама, пума је била символ силе, мудрост и духовности.

У индијанским племенима, као што су арауканци, кечуа и ацтеки, пума је била симбол неба, земље и духа. У кечуа култури, пума је била синови Бога, а у ацтеки, је била повезана са Богом лова.

У азтечкој митологији, пума је била симбол једног од тројке богова – Бога лова, који је имао облик пуме.

У перуанским културама, пума је била симбол властите и благости – у Инка култури, пума је била узвишена.

У современој култури, пума је симбол силе, независности и природе. Користи се у филмовима, музичким песмама, сликама и брендовима.

У САД, пума је симбол националне природе – користи се у државним лозингима, флаговима и спортским клубовима.

У моди и уметности, пума је била тема за слике, скулптуре и модне линије.

Укупно, пума је била веома важна за културе Америке.

Лов на пуму је дозвољен у неким државама САД-а и Мексика, али је строго регулисан. У Калифорнији, Колорадо, Вјорингу и Монтани, лов на пуму је забрањен. У Јужној Дакоти, Тексасу, Новом Мексику и Њу Мексику, лов је дозвољен, али се ограничава на одређене сезоне и број мушкараца.

Лов се обично врши са луком, пушком или пушком, а користе се и куче.

У Мексику, Чилеу и Аргентини, лов је дозвољен у неким областима, али је строго контролисан.

Лов на пуму је контроверзан – многи сматрају да је неетичан, али неки фармери и ловци сматрају да је неопходан за заштиту стоке.

У сваком случају, лов се врши у складу са законима и моралом.

• Пума је једна од најбржих мачака у свету – може да тече до 80 км/час.
• Може да скочи преко 5,5 метара у дужину.
• Има више миришних рецептора од јагуара.
• Живи у висинама до 4500 метара.
• Пума „P-22“ је живео у Лос Анђелесу.
• Нема високе густина мускулне масе.
• Има већи капацитет за дисање од јагуара.